Култура у Жабљу
Богати туристички потенцијали општине Жабаљ
Манифестације
Жабаљски Beer & Craft Fest
Овај фестивал представља један од најзначајнијих догађаја за љубитеље пива, нудећи јединствено искуство дегустације и упознавања са занатском пивском културом. Ова манифестација привлачи велики број посетилаца из различитих делова региона, који долазе да уживају у разноврсним пивима и дружењу са истомишљеницима.
На фестивалу учествују бројне пиваре, које представљају своје најбоље производе, нудећи посетиоцима широк спектар укуса и стилова крафт пива – од традиционалних до експерименталних пива. Гости имају прилику да пробају различите врсте пива, упознају се са процесом њихове производње и да комуницирају са пиварима, који су ту да поделе своја знања и искуства.
Поред дегустације, фестивал уди и разноврсне музичке наступе и остале забавне садржаје.
Златни котлић Жабља 2025
Овај фестивал представља један од најзначајнијих догађаја за љубитеље пива, нудећи јединствено искуство дегустације и упознавања са занатском пивском културом. Ова манифестација привлачи велики број посетилаца из различитих делова региона, који долазе да уживају у разноврсним пивима и дружењу са истомишљеницима.
На фестивалу учествују бројне пиваре, које представљају своје најбоље производе, нудећи посетиоцима широк спектар укуса и стилова крафт пива – од традиционалних до експерименталних пива. Гости имају прилику да пробају различите врсте пива, упознају се са процесом њихове производње и да комуницирају са пиварима, који су ту да поделе своја знања и искуства.
Поред дегустације, фестивал уди и разноврсне музичке наступе и остале забавне садржаје.
Чурушка регата
На Старој Тиси у Чуругу одржава се традиционална регата. Овај догађај привуче десетина страствених учесника, који се надмећу на води са великим ентузијазмом. Организатори овог успешног такмичења су Спортски савез општине Жабаљ и Туристичка организација, који заједничким снагама гарантују незаборавно искуство свим присутнима.
Жабаљ Open Голф турнир
На теренима Голф клуба “Центар” у Жабљу одржава се међународни турнир у голфу “Војводина опен” који окупља велики број такмичара из Румуније, Словеније, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Србије.
Турнир организује Голф асоцијација Војводине уз свесрдну помоћ Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.
Током надметања буде предвиђен демо дан, током којег ће сви заинтересовани моћи да науче основе голфа и осете чари овог спорта.
Улица отвореног срца
Традицинална прослава Нове године по јулијанском календару у жабаљској општини организује се као хуманитарна манифестација „Улица отвореног срца“.
Организује се хуманитарни сајам, на којем произвођачи и излагачи из општине представљају типичне производе.
Културни споменици
Жабаљ је место богате историје коју најбоље сведоче његови споменици и обележја. Најпознатији је Спомен-комплекс Црна Ћуприја, посвећен жртвама фашизма из Другог светског рата – симбол страдања и слободе, окружен природом и тишином која позива на сећање. У центру места налази се споменик палим борцима, место окупљања током државних и сеоских свечаности. Поред тога, старе цркве и обележја у околним селима чувају успомене на прошлост и верску традицију. Споменици у Жабаљу нису само историјска места – они су живи подсетници на снагу, достојанство и трајност духа овог војвођанског краја.
Споменик Помирења
Споменик Помирења у Чуругу подигнут у знак сећања на невине мађарске жртве страдале 1945. године.
Споменик породице Бељански
Споменик породице Бељански у Госпођинцима, у црквеној порти сахрањени су поједини чланови породице Бељански, као и сам Павле Бељански, који је српском народу оставио на поклон своју уметничку збирку, која је смештена у Новом Саду у наменски изградјеном галеријском објекту.
Споменик Парк
Споменик Парк у Госпођинцима, на месту војног аеродрома из ИИ светског рата, са којег је 1945. године дејствовао 423. ваздухопловни пук приликом завршних борби за ослобођење тадашње Југославије.
Спомен комплекс Црна ћуприја
Спомен комплекс Црна ћуприја је комеморативни простор површине 472 хектара, који се налази 10 км од Жабља, на путу од Новог Сада према Зрењанину. Године 1991. комплекс је проглашен за Споменик културе од великог значаја. У знак сећања на жртве фашизма из овог краја и Народноослободилачку борбу народа Шајкашке.
Споменик Жртвама рације у Чуругу
Споменик Жртвама рације у Чуругу налази се на око 6 км од места, на насипу поред Тисе – у близини места где су жртве побијене и бачене под лед.
Споменик Мајке која загрљајем штити дете
Споменик Мајке која загрљајем штити дете у центру Чуруга, поред школе са плочом у травњаку, која разјашњава да је и то део обележавања жртава рације.
Споменик посвећен борцима НОРа и жртвама фашизма 1941-45.
Споменик посвећен борцима НОРа и жртвама фашизма 1941-45. у центру Ђурђева, рад је Јована Солдатовића. На споменику је уклесано неколико стотина имена.
Споменик палим борцима НОРа
Споменик палим борцима НОРа у центру Госпођинаца.
Споменик Соњи Маринковић
Споменик Соњи Маринковић у центру Жабља.
Цркве у Жабљу
Црква Вазнесења Господњег у Чуругу
Црква Вазнесења Господњег у Чуругу потиче из 1858. године, јер је стари храм за време Мађарске револуције 1848. године разрушен. Храм је изграђен по пројекту војног инжењера Јожефа Крафта и имала је само један торањ. Накнадно су подигнута два нижа торња висине 32 метра која су са централним, високим 55 метара, чинили складну целину. Цркву је осветио његово преосвештенство владика Платон 1862. године. Иконостас који има изузетну уметничку вредност и чурушкој цркви даје престижно место, дело је чувеног сликара Ђорђа Крстића. Историја чурушких звона је веома дуга и занимљива. Године 1913. наручена су четири звона од познатог ливца из Темишвара, Антона Новотног.
Црква Светог Николе у Жабљу
Црква Светог Николе у Жабљу почела је да се гради одмах по пресељењу Жабаљчана са Тисе 1784. да би монументални храм какав данас имамо био започет 1832. а довршен 1835 године. У Буни из 1848. Жабаљ је спаљен па је страдао и свети храм. Његова обнова започета је 1851. године. Црква је зидана у барокном, неокласицистичком стилу са полукружном олтарском апсидом. Храм је дугачак 36 метара, широк 12, а торањ је висок 53 метра. Убраја се у највеће и најлепше храмове у Бачкој. Иконостас је рађен у стилу бидермајера према нацрту архитекте Светозара Ивачковића 1884. године. Иконе на иконостасу је исликао на платну академски сликар из Великог Бечкерека (Зрењанина) Јозеф Гојгнер, 1885. године.
Црква Снежне Госпе у Жабљу
Црква Снежне Госпе у Жабљу, ова римокатоличка црква у Жабљу, саграђена је 1824. године, у славу Девице Марије, иако се о потреби градње ове цркве говори још 1808. године у извештају надвојводе Лудвига. Цркву је освештао каноник Михајло Чупор 1826. године. У време буне 1848/49. године, црква је изгорела, али је обновљена. Први свештеник у њој био је Франц Шрамко (1824-1841).
Црква Светог Вазнесења у Ђурђеву
Црква Светог Вазнесења у Ђурђеву је подигнута 1802. године а страдала је као и други храмови 1848. године. Иконостас је насликао Павле Симић 1859. године, а сачувани су: трон Пресвете Богородице и Архијерејски трон. Стари иконостас Павла Симића црквена општина је 1810. године уступила јеромонаху манастира Житомислића, Симеону Ђаковићу. Постојећи иконостас израдио је Јосиф Нукић, столар из Новог Сада, 1911. године. Већину икона живописао је Јован Кешански. Храм поседује вредне богослужбене књиге: „Меч духовни“ штампан у Кијевско-печерској лаври 1666. године, што значи да је књига стара готово три и по века, затим „Зборник“ различитих поучних проповеди штампан у Москви 1760. године и „Минеј“ за месец септембар штампан у Москви 1724. године.
Грко-католички храм Рођење Пресвете Богородице у Ђурђеву
Грко-католички храм Рођење Пресвете Богородице у Ђурђеву започет је у пролеће 1900. године, а крајем исте године на дан Светог Михајла је освећен. Иконостас је постављен пар година касније, али није познато ко је аутор икона. Постоји само податак да су иконе рађене у Словачкој. Осликавање интеријера обављено је 1914. године од стране новосадског сликара А. Ходовањија, а обновљено руком Василија Ујфулашија, пореклом из овог места. Храм краси 16 новопостављених витража, који су рад свештеника Михајла Холошњаја.
Црква Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Госпођинцима
Црква Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Госпођинцима је давно у прошлости била посвећена Пресветој Богородици (Великој или Малој Госпојини), па је тако и насеље добило име. Храм је обновљен након Буне из 1848. године у класицистичком, бидермајер стилу. Иконостас је у богатој еклектичарској резбарији рад Јохана Кистнера, израђен је између 1860. и 1870. године. Позлату је радио бечки мајстор Топфер истих година. Никола Алексић осликао је иконе 1855/56. али радио је извесне измене и поправке и седамдесетих година деветнаестог века. Иконе се живописане уљаним бојама на платну које је затим каширано на дрвену подлогу. Зидне слике урадио је такође Никола Алексић између 1860. и 1872. године. Црква има четири звона која су из 1923. године.
Грко-католички храм Светог архангела Михаила у Госпођинцима
Грко-католички храм Светог архангела Михаила у Госпођинцима саграђен је 1970. године у време управљања парохијом свештеника Јулијана Хорњак-Кухара. Парохијски дом подигнут је залагањем протојереја ставрофора Јоакима Холошњаја 2000. године. Најзначајније културно добро парохије представља „Напристолно Јеванђеље“ из прве на овим просторима, 1752. године саграђене, гркокатоличке цркве брвнаре Светог чудотворца мир-ликијског Николаја у Руском Крстуру. Јеванђеље, штампано у Синодалној московској штампарији крајем прве половине XИX века, поклоњено је након проглашења самосталне капеланије 1934. године, а у циљу иницирања редовног чинодејствовања, цркви Светог архангела Михаила у Госпођинцима